SASTAV I DEJSTVA ALOE VERE
Da bi razumeli kako aloe vera deluje na organizam neophodno je pogledati fizički i hemijski sastav biljke.
Kod lista Aloe Vere razlikujemo agense i sastavne delove spoljašnjeg dela lista i gel iz unutrašnjosti biljke.
Zahvaljujući rezultatima najnovijih istraživanja, "Forever Living Product" fizičkim putem izdvaja izvanredan lekoviti gel iz unutrašnjeg dela biljke, skidajući spoljašnji zaštitni sloj lista, (koji se koristi kao jedino dubrivo na plantažama Aloe).
Osnovu proizvoda FLP-a čini čisti aloja gel, koji ne sadrži aloin (izuzetno opasna materija koja se nalazi u zelenom delu lista) kao ni ekstrakte aloina. Zeleni deo biljke se ne upotrebljava već se koristi samo sredisnji, želatozni deo, biljke!
U sastav gela ove biljke ulaze brojne komponente čiji su efekti veoma širokog spektra od regenerativnih, imunostimulatornih, antitumorskih, antialergijskih pa sve do specificnih i ozbiljnih stanja.
Nauka se poslednjih godina veoma angazovala u pokusajima da rasvetli neke od mehanizama delovanja ove biljke ( i otkrivanju istine i utvrdjivanju činjenica), odnosno pojedinih komponenata, a o tome govore brojne naučne publikacije u različitim medicinskim časopisima.
Zainteresovanost Imunobiologa i onkologa vezana je za briljantne rezultate istrazivanja u domenu Imunomodulatornog, antitumorskog i antialergijskog delovanja pojedinih komponenata koji se nalaze samo u ovoj biljci.
Pregled podataka do kojih su dosli ne zavisni istrazivacki timovi u laboratorijama sirom sveta mogu se, u pojednostavljenoj formi, videti ovde:
Vitamini: Aloe Vera sadrži mnoštvo vitamina, iako ne sadrži vitamin D, sadrži veoma bitne antioksidativne vitamine A, C i E. Vitamine B grupe (tiamin, riboflavin, holin, folna kiselina) (Coats, 1979).
Oligoelementi i minerali: Sok aloje vere sadrži: kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum, mangan, bakar, cink, hrom i gvožde. Magnezijum laktat inhibira histidin dekarbosilazu i onemogućuje formiranje histamina od aminokiseline histidin (Shelton, 1991).
Histamin se oslobada kod alergijskih reakcija i izaziva intenzivan svrab i bol. Antialergijsko dejstvo aloe vere se objašnjava prevencijom formiranja histamina.
Enzimi: Kada se primeni oralno (popije), aloja vera svojim biohemijskim katalizatorima, kao što su amilaze i lipaze, potpomaže proces varenja razlažuci masti i šećere. Aloe Vera ima svojstvo da čisti crevne resice i creva od štetnih sastojaka i da normalizuje funkcije našeg aparata za varenje.
Zanimljivo je da enzimi iz aloe vere uništavaju i bakterije u organizmu. Jedan važan enzim - karboksipeptidaza, deaktivira bradikinaze i deluje antiupalno, sprecava vazodilataciju (proširenje krvnih sudova) na mestu upale, cime istovremeno smanjuje i bol (Obata et al., 1993, Shelton, 1991).
Giberelin deluje anti-zapaljenski i anti-edematozno kod svih upala u organizmu.
Zapaženo je njegovo dejstvo kod npr. Upale zglobova. Nasuprot veštackim lekovima koji imaju isti efekat, Giberelin stimuliše sintezu proteina u DNK - RNK sistem ćelijama smanjujući edeme. Dejstvo ne izostaje kod dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti.
Šeceri: Aloe vera sadži kako monosaharide, tako i polisaharide. Najvažniji su dugi lanci polisaharida, koji sadrže glukozu i manozu. Polisaharidi, posle oralnog uzimanja, prelaze kompletni u ćelije zahvaljujući celularnoj apsorpciji - pinocitozi, što govori u prilog poznatom antidijabeticnom dejstvu aloe vere gela.
Za razliku od drugih šecera koji se moraju razložiti pre resorpcije, polisaharidi se apsorbuju celi i pojavljuju se u krvi nepromenjeni. Tamo se ponašaju kao imunomodulatori sposobni da pokrenu ili zaustave imuno reakciju (Green, 1996, Kablon et al., 1991, Sheets et ai, 1991).
Za galaktomanane (šeceri dugog lanca dobijeni iz Aloe) se pokazalo da imaju široki spektar stimulativnog dejstva na imunološki sistem i zaštitni efekat unutar ljudskog tela.
Medicinski je dokazano da jedan polimanozni šecer, Carisin, ima antivirusno dejstvo, što je izuzetna činjenica, jer ne postoji lek koji može da zaustavi viruse. Carisin trajno uništava proteinski omotač virusa SIDE, koji tada ne može da napadne T4 ćelije u organizmu i dovede do bolesti koje se svi bojimo (Anally, 1987).
Antrakinoni: Gorka aloe vera sadrži slobodne antrkinone i njihove derivate:
Barbaloin 10 (1\'4\'-anhidroglukozil-aloe-emodin-9-antron; Izobarbaloin, Antron-G-glokuzide i hormone). U većoj količini ove supstance imaju snažan laksantni efekat, ali kada se u manjoj količini pojave mogu da pomognu resorpciju iz creva, imaju potencijalno antimikrobno svojstvo (Lorenzetli et al., 1964, Sims et ai, 1971) i poseduju snažno analgeticko dejstvo. Lokalno mogu upiti ultraviolentno zračenje, inhibirati aktivnost tyronase, smanjiti formiranje melanina ili bilo koju tendenciju hiperpigmentacije (McKeoum, 1987, Strickland et a!., 1993).
Lignini: su inertne supstance koje omogucuju aloe veri da prodre duboko u kožu noseći sve ostale aktivne supstance sa sobom. Naime, aloe vera ima izuzetnu sposobnost upijanja, prodire do sedmog nivoa kože, noseći sve aktivne supstance sa sobom čime neguje sve slojeve kože, a ne samo površinu (Coats, 1979).
Saponini: Ove supstance predstavljaju "čistače" sa antisepticnim svojstvima (Hirat i Suga, 1983). Pomažu ostalim supstancama u navedenim dejstvima i deluju kao izuzetan, prirodni, čistač organizma.
Biljni steroli: u sastavu aloe vere uključuju Campesterol, beta Sitosterol i Lupeol (Coac, 1979). Njihova osnovna funkcija je smanjenje upalnih procesa u organizmu.
Salicilna kiselina: Aspirinu slična supstanca koja poseduje antizapaljenska i antibakterijska svojstva. Dejstvom protiv bolova i povišene temperature znatno pomaže organizmu. Salicilna kiselina omogucava i uklanjanje nekroticnog tkiva iz rane.
Amino kiseline: su temelji proteina i neophodne za normalno funkcionisanje ljudskog organizma. Gel Aloe Vere obezbeduje 20 od 22 neesencijalne amino kiseline potrebne organizmu. Aloe vera obezbeduje i 7 od 8 esencijalnih amino kiselina, koje ljudski organizam ne može da proizvede, vec se moraju uneti ishranom, a od ogromne su važnosti za pravilan razvoj nasih celija.
- Rezultati istrazivanja vezani za imunostimulatorne komponente:
Acemanan je polisaharidna komponenta od ranije poznata po svojstvu da aktivira ćelije čija je uloga veoma važna u realizaciji ne specificnog imunskog odgovora; povećava sposobnost pomenutih ćelija da uništavaju bakterije i gljivice i do 98% (Stuart RW et al. feb.1997.); najnovija istraživanja pokazuju da pomenuti molekul podstiče sazrevanje dentričnih ćelija koje se nalaze u limfnim čvorovima i ključne su za aktivaciju T limfocita (Lee JK et al. jul 2001.).
Ako se zna da pomenute celije u nezreloj formi ne samo što ne mogu da aktiviraju T limfocite već ih, ne retko, uvode u stanje nereaktivnosti, postaje sasvim izvesno da je prisustvo acemanana u nasem organizmu i njegov kontakt sa pojedinim celijama naseg imunog sistema jeste višestruko koristan kada je u pitanju naša sposobnost da se branimo od razlicitih infekcija.
Aloeride - nedavno izolovani polisaharid koji se pokazao kao najmoćniji do sada poznati aktivator makrofaga (ćelija čija je uloga presudna u prvoj liniji samoodbrane). Iako se u našem Aloe Vera Gelu nalazi u prirodnom obliku i u malom procentu (0,015%), smatra se da je najznačajniji udeo u imunostimulaciji uzrokovanoj delovanjem gela ima upravo ova komponenta, a njena efikasnost je vezana za specifičan mehanizam njenog delovanja unutar ćelije (Pugh N. et al. feb. 2001.)
- Rezeltati istrazivanja vezani za komponente sa Antikancerogenim dejstvom:
Aloe-emodin je molekul male molekulske mase, pripada grupi antrakinona, vrlo uspešno uništava neuroektodermalne tumore i tumore creva terajuci tumorske ćelije u samoubilacku akciju indukcijom programirane ćelijske smrti, a da pri tome ne remeti rast i deobu normalnih i zdravih ćelija; selektivno delovanje ove komponente vezuje se za način njenog unosa u ćeliju i smatra se lekom budućnosti kada je kancer u pitanju (PecereT. et al., Jun 200; Lee HZ et al., Nov 2001)
Diethylheksilphthalat (DEHP) ubija leukemične celije i to u vrlo visokom procentu, koncentracije koje uništavaju 75-85 % tumorskih, ne remete rast i deobu zdravih ćelija (Lee KH et al., AVG. 2000); mehanizam delovanja je isti kako kod prethodno pomenute komponente, a to je da tera ćeliju na samouništenje -indukuje ćelijksu smrt koja rezultira potpunim raspadom genetskog materijala tumorske celije! Smatra se antileukemičnim lekom budućnosti.
- Rezultati istrazivanja vezani za komponente sa Alergijskim dejstvom:
Alprogen je glikoprotein izolovan iz Aloe vera gela koji na više nivoa onemogućava realizaciju alergijske reakcije: najpre mehanički sprečava vezivanje alergena za ćeliju što bi uslovilo pražnjenje granula sa histaminom i sintezu leukotrijena koji, zajedno, predstavljaju medijatore alergijske reakcije.
Na unutarćelijskom nivou višestruko remeti prenos signala koji bi uslovio prethodno pomenute procese (Ro JY et al. Jan. 2000.)
Navedeni rezultati samo su jedan deo rezultata do kojih je nauka došla ispitujući efekte biljke Aloe Vera. Nizom naucnih radova potvrdjena su njena regenerativna svojstva i izolovane su neke komponente koje su za to zaslužne.
Brojne su publikacije za njeno UV protektno dejstvo. Egzaktna osnova u tumačenju dejstva aloje učiniće nas pristup ozbiljnijim i temeljnijim i učvrstiti nas u uverenju da se savremena i tradicionalna medicina nalaze na istoj strani, a njihova simbioza predstavlja najkraći put do uspešnog rešenja problema i dobrog zdravlja.
Da bi razumeli kako aloe vera deluje na organizam neophodno je pogledati fizički i hemijski sastav biljke.
Kod lista Aloe Vere razlikujemo agense i sastavne delove spoljašnjeg dela lista i gel iz unutrašnjosti biljke.
Zahvaljujući rezultatima najnovijih istraživanja, "Forever Living Product" fizičkim putem izdvaja izvanredan lekoviti gel iz unutrašnjeg dela biljke, skidajući spoljašnji zaštitni sloj lista, (koji se koristi kao jedino dubrivo na plantažama Aloe).
Osnovu proizvoda FLP-a čini čisti aloja gel, koji ne sadrži aloin (izuzetno opasna materija koja se nalazi u zelenom delu lista) kao ni ekstrakte aloina. Zeleni deo biljke se ne upotrebljava već se koristi samo sredisnji, želatozni deo, biljke!
U sastav gela ove biljke ulaze brojne komponente čiji su efekti veoma širokog spektra od regenerativnih, imunostimulatornih, antitumorskih, antialergijskih pa sve do specificnih i ozbiljnih stanja.
Nauka se poslednjih godina veoma angazovala u pokusajima da rasvetli neke od mehanizama delovanja ove biljke ( i otkrivanju istine i utvrdjivanju činjenica), odnosno pojedinih komponenata, a o tome govore brojne naučne publikacije u različitim medicinskim časopisima.
Zainteresovanost Imunobiologa i onkologa vezana je za briljantne rezultate istrazivanja u domenu Imunomodulatornog, antitumorskog i antialergijskog delovanja pojedinih komponenata koji se nalaze samo u ovoj biljci.
Pregled podataka do kojih su dosli ne zavisni istrazivacki timovi u laboratorijama sirom sveta mogu se, u pojednostavljenoj formi, videti ovde:
Vitamini: Aloe Vera sadrži mnoštvo vitamina, iako ne sadrži vitamin D, sadrži veoma bitne antioksidativne vitamine A, C i E. Vitamine B grupe (tiamin, riboflavin, holin, folna kiselina) (Coats, 1979).
Oligoelementi i minerali: Sok aloje vere sadrži: kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum, mangan, bakar, cink, hrom i gvožde. Magnezijum laktat inhibira histidin dekarbosilazu i onemogućuje formiranje histamina od aminokiseline histidin (Shelton, 1991).
Histamin se oslobada kod alergijskih reakcija i izaziva intenzivan svrab i bol. Antialergijsko dejstvo aloe vere se objašnjava prevencijom formiranja histamina.
Enzimi: Kada se primeni oralno (popije), aloja vera svojim biohemijskim katalizatorima, kao što su amilaze i lipaze, potpomaže proces varenja razlažuci masti i šećere. Aloe Vera ima svojstvo da čisti crevne resice i creva od štetnih sastojaka i da normalizuje funkcije našeg aparata za varenje.
Zanimljivo je da enzimi iz aloe vere uništavaju i bakterije u organizmu. Jedan važan enzim - karboksipeptidaza, deaktivira bradikinaze i deluje antiupalno, sprecava vazodilataciju (proširenje krvnih sudova) na mestu upale, cime istovremeno smanjuje i bol (Obata et al., 1993, Shelton, 1991).
Giberelin deluje anti-zapaljenski i anti-edematozno kod svih upala u organizmu.
Zapaženo je njegovo dejstvo kod npr. Upale zglobova. Nasuprot veštackim lekovima koji imaju isti efekat, Giberelin stimuliše sintezu proteina u DNK - RNK sistem ćelijama smanjujući edeme. Dejstvo ne izostaje kod dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti.
Šeceri: Aloe vera sadži kako monosaharide, tako i polisaharide. Najvažniji su dugi lanci polisaharida, koji sadrže glukozu i manozu. Polisaharidi, posle oralnog uzimanja, prelaze kompletni u ćelije zahvaljujući celularnoj apsorpciji - pinocitozi, što govori u prilog poznatom antidijabeticnom dejstvu aloe vere gela.
Za razliku od drugih šecera koji se moraju razložiti pre resorpcije, polisaharidi se apsorbuju celi i pojavljuju se u krvi nepromenjeni. Tamo se ponašaju kao imunomodulatori sposobni da pokrenu ili zaustave imuno reakciju (Green, 1996, Kablon et al., 1991, Sheets et ai, 1991).
Za galaktomanane (šeceri dugog lanca dobijeni iz Aloe) se pokazalo da imaju široki spektar stimulativnog dejstva na imunološki sistem i zaštitni efekat unutar ljudskog tela.
Medicinski je dokazano da jedan polimanozni šecer, Carisin, ima antivirusno dejstvo, što je izuzetna činjenica, jer ne postoji lek koji može da zaustavi viruse. Carisin trajno uništava proteinski omotač virusa SIDE, koji tada ne može da napadne T4 ćelije u organizmu i dovede do bolesti koje se svi bojimo (Anally, 1987).
Antrakinoni: Gorka aloe vera sadrži slobodne antrkinone i njihove derivate:
Barbaloin 10 (1\'4\'-anhidroglukozil-aloe-emodin-9-antron; Izobarbaloin, Antron-G-glokuzide i hormone). U većoj količini ove supstance imaju snažan laksantni efekat, ali kada se u manjoj količini pojave mogu da pomognu resorpciju iz creva, imaju potencijalno antimikrobno svojstvo (Lorenzetli et al., 1964, Sims et ai, 1971) i poseduju snažno analgeticko dejstvo. Lokalno mogu upiti ultraviolentno zračenje, inhibirati aktivnost tyronase, smanjiti formiranje melanina ili bilo koju tendenciju hiperpigmentacije (McKeoum, 1987, Strickland et a!., 1993).
Lignini: su inertne supstance koje omogucuju aloe veri da prodre duboko u kožu noseći sve ostale aktivne supstance sa sobom. Naime, aloe vera ima izuzetnu sposobnost upijanja, prodire do sedmog nivoa kože, noseći sve aktivne supstance sa sobom čime neguje sve slojeve kože, a ne samo površinu (Coats, 1979).
Saponini: Ove supstance predstavljaju "čistače" sa antisepticnim svojstvima (Hirat i Suga, 1983). Pomažu ostalim supstancama u navedenim dejstvima i deluju kao izuzetan, prirodni, čistač organizma.
Biljni steroli: u sastavu aloe vere uključuju Campesterol, beta Sitosterol i Lupeol (Coac, 1979). Njihova osnovna funkcija je smanjenje upalnih procesa u organizmu.
Salicilna kiselina: Aspirinu slična supstanca koja poseduje antizapaljenska i antibakterijska svojstva. Dejstvom protiv bolova i povišene temperature znatno pomaže organizmu. Salicilna kiselina omogucava i uklanjanje nekroticnog tkiva iz rane.
Amino kiseline: su temelji proteina i neophodne za normalno funkcionisanje ljudskog organizma. Gel Aloe Vere obezbeduje 20 od 22 neesencijalne amino kiseline potrebne organizmu. Aloe vera obezbeduje i 7 od 8 esencijalnih amino kiselina, koje ljudski organizam ne može da proizvede, vec se moraju uneti ishranom, a od ogromne su važnosti za pravilan razvoj nasih celija.
- Rezultati istrazivanja vezani za imunostimulatorne komponente:
Acemanan je polisaharidna komponenta od ranije poznata po svojstvu da aktivira ćelije čija je uloga veoma važna u realizaciji ne specificnog imunskog odgovora; povećava sposobnost pomenutih ćelija da uništavaju bakterije i gljivice i do 98% (Stuart RW et al. feb.1997.); najnovija istraživanja pokazuju da pomenuti molekul podstiče sazrevanje dentričnih ćelija koje se nalaze u limfnim čvorovima i ključne su za aktivaciju T limfocita (Lee JK et al. jul 2001.).
Ako se zna da pomenute celije u nezreloj formi ne samo što ne mogu da aktiviraju T limfocite već ih, ne retko, uvode u stanje nereaktivnosti, postaje sasvim izvesno da je prisustvo acemanana u nasem organizmu i njegov kontakt sa pojedinim celijama naseg imunog sistema jeste višestruko koristan kada je u pitanju naša sposobnost da se branimo od razlicitih infekcija.
Aloeride - nedavno izolovani polisaharid koji se pokazao kao najmoćniji do sada poznati aktivator makrofaga (ćelija čija je uloga presudna u prvoj liniji samoodbrane). Iako se u našem Aloe Vera Gelu nalazi u prirodnom obliku i u malom procentu (0,015%), smatra se da je najznačajniji udeo u imunostimulaciji uzrokovanoj delovanjem gela ima upravo ova komponenta, a njena efikasnost je vezana za specifičan mehanizam njenog delovanja unutar ćelije (Pugh N. et al. feb. 2001.)
- Rezeltati istrazivanja vezani za komponente sa Antikancerogenim dejstvom:
Aloe-emodin je molekul male molekulske mase, pripada grupi antrakinona, vrlo uspešno uništava neuroektodermalne tumore i tumore creva terajuci tumorske ćelije u samoubilacku akciju indukcijom programirane ćelijske smrti, a da pri tome ne remeti rast i deobu normalnih i zdravih ćelija; selektivno delovanje ove komponente vezuje se za način njenog unosa u ćeliju i smatra se lekom budućnosti kada je kancer u pitanju (PecereT. et al., Jun 200; Lee HZ et al., Nov 2001)
Diethylheksilphthalat (DEHP) ubija leukemične celije i to u vrlo visokom procentu, koncentracije koje uništavaju 75-85 % tumorskih, ne remete rast i deobu zdravih ćelija (Lee KH et al., AVG. 2000); mehanizam delovanja je isti kako kod prethodno pomenute komponente, a to je da tera ćeliju na samouništenje -indukuje ćelijksu smrt koja rezultira potpunim raspadom genetskog materijala tumorske celije! Smatra se antileukemičnim lekom budućnosti.
- Rezultati istrazivanja vezani za komponente sa Alergijskim dejstvom:
Alprogen je glikoprotein izolovan iz Aloe vera gela koji na više nivoa onemogućava realizaciju alergijske reakcije: najpre mehanički sprečava vezivanje alergena za ćeliju što bi uslovilo pražnjenje granula sa histaminom i sintezu leukotrijena koji, zajedno, predstavljaju medijatore alergijske reakcije.
Na unutarćelijskom nivou višestruko remeti prenos signala koji bi uslovio prethodno pomenute procese (Ro JY et al. Jan. 2000.)
Navedeni rezultati samo su jedan deo rezultata do kojih je nauka došla ispitujući efekte biljke Aloe Vera. Nizom naucnih radova potvrdjena su njena regenerativna svojstva i izolovane su neke komponente koje su za to zaslužne.
Brojne su publikacije za njeno UV protektno dejstvo. Egzaktna osnova u tumačenju dejstva aloje učiniće nas pristup ozbiljnijim i temeljnijim i učvrstiti nas u uverenju da se savremena i tradicionalna medicina nalaze na istoj strani, a njihova simbioza predstavlja najkraći put do uspešnog rešenja problema i dobrog zdravlja.
Нема коментара:
Постави коментар