Imunostimulatorno i Imunomodulatorno dejstvo Aloe Vere

Samo u nekim slučajevima mikroorganizmi sa kojima smo svakodnevno u kontaktu uzrokuju klinički detektabilnu bolest. Većina njih je u toku već prvih sati po prodoru u organizam uočena, prepoznata i uništena delovanjem odbrambenih mehanizama nespecificnog karaktera. Ti mehanizmi su, dakle, isti u slučaju infekcije različitim infektivnim agensima. Tek ukoliko infektivni organizam (virus, bakterija) uspe da premosti prvu barijeru koju mu postavlja imunski system domaćina, nastupa specifični imunski odgovor. Ovu fazu odbrane realizuju dve grupe ćelija koje su obučene da prepoznaju i ciljano uništavaju “napadača” – prve deluju odmah, a druge pamte i aktiviraju se pri eventualnom budućem susretu sa njim (zahvaljujući njima nakon “preležane bolesti” stičemo imunitet koji nas izvesno vreme, a u nekim slučajevima i trajno štiti od ponovne infekcije izazvane istim mikroorganizmom).

Priroda nas je i ovde fascinirala svojom savršenošću. Nažalost, ona nije bezuslovno naklonjena nama – obe strane u sukobu su tokom evolucije razvile niz mehanizama kako bi sebi obezbedile što uspešniji opstanak. Efikasnost našeg imunskog sistema, tj. naša spremnost da se odbranimo je u ovom slučaju presudna.

Logika jeste da baš ta, da priroda krije rešenja svih problema koje nam je zadala, a do kojih medicina dolazi vrlo sporo i prilično mukotrpno.

Efekti ekstrakta Aloe bili su poznati mnogo pre nego što su naučnici uspeli da izoluju neke od komponenata odgovornih za njena pojedina svojstva. Istraživanja se lagano pomeraju ka suštini – njena uočljiva dejstva analiziraju se, ne samo na ćelijskom, već sve više na unutarćelijskom nivou. Rezultati su brojni, spektar delovanja veoma širok, a jos uvek sistematski neodoljivo objašnjen. Sumiranjem urađenih ispitivanja neke karakteristike ove biljke postaju nedvosmislene – imunostimulatorno i imunomodulatorno dejstvo, osnaživanje kako nespecifičnog tako i specifičnog imunskog odgovora aktivacijom i podsticanjem funkcionalnog i fenotipskog sazrevanja pojedinih ćelija čija je uloga ključna u pokretanju imunskog odgovora, sposobnost indukcije programirane ćelijske smrti u pojedinim tipovima abnormalnih ćelija (ćelije kancera creva, humana leukemična ćelijska linija), promena aktivnosti velikog broja enzima od esencijalne važnosti za oksidacione procese u ćeliji ili pak onih koji posredstvom transkripcionih faktora utiču na ekspresiju gena.

Sposobnost komponenata koje ulaze u sastav ove biljke da osnaže korisne, a minimalizuju štetne efekte pokrenutog imunskog odgovora (antiinflamatorno svojstvo), u kombinaciji sa snažnim podsticajem regenerativnih procesa dovoljna su preporuka za one koji zele da poboljšaju kvalitet svog života.